dirty dorothy

Recenzija:

Dirthy Dorothy – Dirthy Dorothy



Aktuelno -u čekanju zvaničnog studijskog- šizoidno besno i kontrolisano dinamično živo CD izdanje sastava Dirthy Dorothy, sa celih sedam numera, dovoljno ubedljivo u sebi nosi zvučnu sliku sastava. Sasvim melodično odmerene teme presecaju vriskajuće vokalne turbulencije koje su na dobro utabanom tragu Donald Kurt Cobain & Layne Staley supkulturne zaostavštine. Na tome im, svakako, ne bi valjalo i trebalo išta zameriti, jer, i u tim i takvim inspirativnim odabirima, Dirthy Dorothy, uspevaju da ovu ogoljenu zvučnu oazu ispune tropskim biljem sopstvenog kreativnog semena. Oni, svi zajedno i pojedinačno, možda, i ponajbolje uspevaju da zazvuče u dokumentu I am alone a neki singlovi su na pola koraka ka prefiksu-hit (So broken i Time to go, konkretno). Kako je užički region – po izjavama samih aktera (a i oni sami su za to delimično krivi) i nekih pratioca današnje scene, a i činjenici da se sastav Tina, koji je devedesetih godina objavljivao albume i za PGP, ugasio; isto važi i za Histeru- prilično tanak, postojanje ove grupacije pod nazivom Dirthy Dorothy veoma menja postojeću situaciju zvučnim kilometrima na bolje i više. Tačnije, njihovo delovanje višestruko je značajnije od samopostojanja. Oni, u svom radu reprezentuju jednu planetarnu urbanu kulturu i mit -a u kulturološki pasivnoj i nezainteresovanoj sredini za žanrove izvan kalupa- uspevajući da je kod onih koji umeju da prepoznaju i osete, uzdignu na pijadestal, i tu i takvu, puste da zasluženo diše duboko i punim plućima!


Milan B. Popović - BestSeler-serbia