Naked

grupa Naked i na svom drugom izdanju Get Naked insistira na kolektivnom izrazu. I upravo im takav, možemo slobodno reci jedinstven i lako prepoznatljiv zvuk, omogucava da makar par centimetara (i u evropskim okvirima) izviri glavu iznad površine, ispod koje je nebrojeno mnogo fjužn formacija koje pokušavaju da se izbore za mesto pod suncem.

Uz intenzivnu koncertnu promociju, i to ne samo po Srbiji, bend drugi album Get Naked izdaje za madarsku etiketu Narrator Records. S obzirom da u Srbiji još uvek nije pronaden ozbiljan izdavac, CD koji upravo recenziramo jeste domaci album dostupan samo iz uvoza. Nikakvo cudo, u Srbiji su i bizarnije stvari moguce…

Za neupucene, Naked je prilicno neobicna formacija koja koristi dve bas gitare (Branislav Radojkovic, Ivan Mihajlovic), elektricnu gitaru (Nenad Brankovic), bubnjeve (Goran Miloševic), harmoniku (Miloš Punišic) i violinu (Ðorde Mijuškovic). Stoga je s jedne strane neizbežno da zvuk benda bude utemeljen na snažnom gruvu cvrste ritam sekcije, dok se harmonika i violina staraju za egzoticne zacinske komponente.

Respektabilna je cinjenica da je bend u ovoj obimnoj (citaj: ekonomski neisplativoj) postavci neokrnjen i nepromenjen opstao kao celina sada vec pristojan niz godina – jasno je da su njihove namere zdrave i iskrene. Get Naked je, definitivno, izdanje koje ide korak dalje od prvenca u skoro svakom smislu – kako sonicno tako i formom.

Kvalitet ovog diska je što izvodacki ambiciozne poduhvate miri sa vrlo interesantnim muzikalnim temama, koje bi trebalo da pretenduju na status hitova (kao Lutanja ili Havla). Udarna stvar na albumu je Too fun’k 4 ya, koja naglašava mnoge od brojnih kvaliteta ovog benda – verovatno bi se i Bootsyju Collinsu omaklo jedno: „Groovy!“.

Drum ‘n’ bass, 9/8 metrika i balkanski melos deluju kao potpuno organska sinteza u narednoj Dugoj devetki, a svojih pet minuta dobija i možda najprofilisaniji muzicar ovde – bubnjar Goran Miloševic. Bice da je Get Naked najbitnije srpsko izdanje u poslednjih godinu dana, koje u Srbiji nikad nije izašlo. - Jazzin

Mnogi domaci muzicari su se sapleli igrajuci na kartu narodnjaka u modernom, urbanom ruhu. Beogradska grupa Naked na drugom albumu (i dalje) uspešno odoleva iskušenjima.Znate ono kad na koncertima Ramba Amadeusa svi znacajno klimaju glavom i odobravaju tamo neko džeziranje, ali svima zaigra srce tek kad se oplete brzopotezno kolce? Ako je ikako moguce da se distanciramo od „world music“ fame, pratecih kontroverzi i polemika, „urbane“ distance i ostalih intelektualnih zala, ostaje neumoljivi fakat da malo koji posveceni slušalac muzike može da odoli zovu narodnog melosa.

Druga strana medalje je hiperprodukcija bendova koji igraju upravo na ovu kartu. Tvrdi narodnjaci imaju svoju vernu publiku vec decenijama, dok se oko ostatka tržišta vode ljute borbe za prevlast. Kako prepoznati kvalitet? Ili da sagledamo dilemu umetnika – kako pristupiti poslu, a ne zvucati banalno i vec prežvakano?

Na primeru grupe Naked uocavamo neke od korisnih smernica. Umesto jednostavne formule spajanja muzicara iz dva razlicita miljea (urbano-ruralno), ovde imamo šestoricu momaka koji sviraju - sve!

Ne radi se ni o kakvom preterivanju. Violinista, dvojica bas gitarista, harmonikaš, gitarista i bubnjar, na spisku predašnjih i sadašnjih muzickih projekata beleže filharmonijsku klasiku, nu metal, džez, kamernu kompoziciju, primenjenu muziku (filmovi, crtaci, predstave, izložbe), fank i pop. Kompozicije i aranžmane potpisuje citava grupa, nagoveštavajuci široki eklekticizam u stilskim zahvatima. Naposletku tu je fanki gruv dvojice basista i bubnjeva kao kohezivni faktor i dominantno, prepoznatljivo obeležje.Album „Noyz“ (2007, izdavac: Multikultivator) je bio iznenadujuce uspešan debi na raskrsnici džeza, roka, etna i fanka; kolekcija kratkih i efektnih pesama i promišljenih, lepo upakovanih aranžmana. Ovogodišnje izdanje „Get Naked“ objavljuje madarski Narrator Records, što ce bendu dobro doci ne samo zbog puke cinjenice da imaju izdavaca (nije ni to baš jednostavno), vec i zbog inostrane (koncertne) promocije koja uz to ide.

Na muzickom planu, bend se nadovezuje na dostignuca s prvog albuma. Stilska matrica Nakeda je dovoljno sveža i ocuvana, a bend dovoljno nadahnut da osmisli upecatljive kompozicije. U tome prednjace „Lutanja“, gde su veoma vešto uklopljeni prelazi iz snažnog gruva do bapa s bluziranom harmonikom, i nazad; „Havla“ ekspoatiše predvidivu narodnjacku melodiju kroz kompaktan pop/rok aranžman i prelazak u užurbane moderne bitove (nešto slicno su radili Vrooom na samom pocetku karijere). „My-Ska“ je, po svoj prilici, referenca na „Cigan-Ska“ sa prethodnog albuma i zabavan flert s pomenutim žanrom.

Ako bismo ipak morali da naznacimo nove puteve benda, primetimo da je džezersko svingovanje ustupilo mesto još celovitijem i cvršcem zvuku nego na debi albumu. Etno momenti su nešto izraženiji i tamo gde su prisutni otvoreno referiraju na domacu tradiciju; ne znamo u kojoj je meri to proracunato, a reklo bi se da donosi manje suptilnosti nego u starim kompozicijama. No uspešan obrt se ogleda u tome što „melos“ ne donosi iskljucivo harmonika (od koje bismo to, jelte, ocekivali), vec i ostatak grupe (izuzev gitare, koja više boji atmosferu nego što joj doprinosi solo izletima). Improvizacije su prisutne, ali u konacnom zbiru Naked se još više približava pop i rok publici.

„Get Naked“ je delo dobro obucenih i još bolje uigranih muzicara, sa jasnom vizijom i realizacijom ideje. Ukratko – sa svim odlikama dobro upakovanog proizvoda. No ovakva odrednica ne nosi nužno negativnu konotaciju, kako bi se moglo pomisliti sa pozicije avangarde i nesputanog/slobodnog stvaralaštva. Naked nam predstavljaju jedan od ovdašnjih srecnijih spojeva zanatske kompetencije, kreativnosti i svesti o tržištu, dajuci nam nadu da i za instrumentalnu muziku ima mesta na velikoj sceni.

- b92